Znali su da u jednom danu ne mogu nikomu pružiti značajniju pomoć, ali su željeli saznati što je ljudima najpotrebnije prije nego što zarone u druge korake eksperimenta. Tog su dana beskućniku darovali deku, drugom su dali nešto novca, ženi na ulici kupili su sendvič, a nekome su pomogli pri selidbi. Osim ovih sitnih požrtvovnih djela, spoznali su da mnogi samo žele popričati s njima. „Ljudi imaju potrebu objasniti svoju situaciju nekome tko je voljan slušati, nekome tko će ih čuti i razumjeti“, piše Timothy na blogu savjetujući da bez predrasuda započnemo što više razgovora. „Slušajte ljude jer svatko od nas ima bolje i lošije dane, i iskreno ponudite pomoć.“
Sljedećih dana i Jessica je drugačije gledala na ljude oko sebe. Dok se vozila autocestom, naišla je na muškarca koji je izgledao tužno i autostopirao mašući rukom. Priznaje da nikad ne staje strancima i da je automatski okrenula glavu, ali se zatim sjetila eksperimenta pa je zamolila taksista da zaustavi automobil. Stranac je bio na putu do aerodroma kada ga je njegov taksist ostavio nasred puta zbog nekog hitnog slučaja.
Iako se bojala, pozvala ga je da podijele taksi. „Kada je ušao u automobil, posegnuo je u unutrašnji džep jakne i na trenutak je moje srce stalo jer sam pomislila da će izvući pištolj i opljačkati me. Umjesto toga, izvadio je kutijicu u kojoj je bio zaručnički prsten. Rekao mi je da sam mu spasila život jer pokušava stići na let za Pariz kako bi zaprosio ljubav svog života“, zabilježila je na blogu.
.png)
.png)
